Rizici po zdravlje od toksičnih vlakana i tkanina

Jedna stvar o kojoj nikada ne razmišljamo kada idemo u kupovinu odeće je koliko toksičan i štetan po zdravlje neki komad tkanine može biti. Takođe ne razmišljamo o poreklu, načinu izrade i rizicima po životnu sredinu. Na nesreću, samo mali deo odeće koja je proizvedena od prirodnih i ekoloških materijala nije štetan. Većina vlakana se još uvek proizvodi uz pomoć tone hemikalija i mogu biti veoma toksična i imati negativan uticaj na zdravlje čoveka.

Da uzmemo jedan primer. Pogledajte etiketu bilo kog odevnog predmeta i primetićete da većina njih sadrži materijale kao što su poliester, akril, najlon i acetat. Osim toga, sa tehnološkim napretkom dostupno nam je sve više tkanina koje bi trebalo da nam načine život lakšim, da se manje boraju, da budu otporne na mrlje i da odbijaju insekte. Ono što manje znamo je da su te tkanine izvori toksina koji nepovoljno utiču na zdravlje i okolinu.

Kroz godine neka istraživanja su ukazala na rizike po zdravlje, kao što su pojačani rizici od raka, hormonalne disfunkcije kao i smanjenje imuniteta zbog korišćenja toksičnih tkanina i vlakana. Deo krivice snose i različite hemikalije koje se koriste u procesu bojenja i izbeljivanja, kako sintetičkih tako i prirodnih vlakana. Neke od najštetnijih vlakana koji bi trebalo da se izbegavaju su poliester, rajon, akril i najlon, kao i većina visokotehnoloških tkanina, posebno one koje se koriste za izradu sportske odeće.

Da pogledamo svaki od ovih materijala pobliže da bismo ga razumeli bolje.

Poliester

poliesterTkanine koje su napravljene od poliestera ili od pređe tipa terilen, dakron ili likra su najštetnije po telo. Osim toga, tehnolške tkanine koje se ne boraju, koje su otporne na habanje, koje se lako suše i otporne su na vodu i vetar se takođe prave od poliesterskih vlakana i ne preporučuju se za ljude sa osetljivom kožom. Poliestersko vlakno se pravi od sintetičkih polimera koji nastaju od estera dihidričnog alkohola i ftalne kiseline, a obe supstance su veoma toksične i ovi toksini se ne otklanjaju u potpunosti nakon procesa proizvodnje. To znači da mogu lako da prodru naše telo kroz vlažnu kožu. Osim toga, istraživači potvrđuju da neki zdravstveni problemi dolaze od prekomernog nošenja poliesterske tkanine, na primer, rak kože i drugi vidovi raka, hronične respiratorne infekcije kao problemi sa kožom kao što su osipi, svrab, crvenilo i dermatitis.

Neki poremećaji kao što je smanjenje broja spermatozoida i promene u ponašanju se takođe dovode u vezu sa neprestanim nošenjem odeće od poliestera. Ne samo da je poliester štetan po zdravlje čoveka, već je opasan za okolini jer se teško reciklira i razgrađuje a njegova proizvodnja ispušta toksine u vodi i emituje mnogo zagađivača u vazduhu.

Rajon

rajonRajon je vlakno koje se proizvodi od reciklirane drvene pulpe ili celuloze od bambusa koja se obrađuje kombinacijom mnogih hemikalija, uključujući ugljen disulfid, sumporna kiselina, amonijak, aceton i kaustična soda da bi mogla da podnosi redovno pranje i dugotrajno nošenje. Ugljen disulfid koji se ispušta od tkanine rajona može da dovede do mučnine, glavobolje, povraćanja, bolova u grudima i mišićima i do nesanice. Toksini koji se ispuštaju od rajona mogu ponekad da dovedu do nekroze tkiva, anoreksije i parkinsonove bolesti kod osoba koje redovno nose odeću načinjenu od ove tkanine. Očigledno da se radi o opasnoj tkanini za ljudi a takođe može da zagadi i životnu sredinu.

Akrilno vlakno

akrilno-vlaknoAkrilno vlakno je još jedna tkanina koja se proizvodi sa kombinacijom toksičnih supstanci a neki ljudi smatraju da je ono jedan od uzroka nastanka raka dojke. Akrilna vlakna su veoma zapaljiva i ne razgrađuju se lako u životnoj sredini.

Najlon

najlonJoš jedna opasna tkanina je veoma popularni najlon. Ovo vlakno je proizvedeno na bazi nafte i prerađuje se upotrebom kaustične sode, sumporne kiseline i formaldehida. Osim toga, koristi se kombinacija isbeljivača i omekšivača, kao što su hloroform, limonen, penten i terpineol. Zbog toga, najlon je jedan od najmanje ekoloških tekstila a čak i kada se završi proces proizvodnje, tkanina još uvek sadrži ostatke toksina koji mogu biti štetni. Neka od oboljenja za koje se veruju da mogu nastati čestim nošenjem najlona su rak, alergije kože, vrtoglavica, glavobolja, bolovi u kičmi i poremećaj telesnih sistema.

Jedna stvar koja se treba imati u vidu je da sve vrste vlakana, bilo prirodnih bilo sintetičkih, u jednoj fazi svoje proizvodnje primaju u sebe mnogo hemikalija, kao što su deterdženi, petrohemijske boje, izbeljivači, omekšivači i druge hemikalije. Zbog toga, neke hemikalije još uvek ostaju nakon proizvodnje i postaju toksične za telo. Neki ljudi koji su posebno osetljivi, ili ako samo žele da smanje mogućnost toksičnog izlaganja bi trebali da neprestano teže ka tome da koriste samo prirodna vlakna, kao što su pamuk, vuna, kašmir, konoplja, lan ili svila.

Sve u svemu industrija mode i tekstila zajedno sa upotrebom tehnoloških dostignuća bi trebala da razvija inovativne i održive alternative vlaknima koja nose potencijalni hazard po zdravlje čoveka i njegovu okolinu.

Izvor: http://fashionbi.com/newspaper/the-health-risks-of-toxic-fibers-and-fabrics

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *