Category Archives: Zdravlje i Životna Sredina

Rizici po zdravlje od toksičnih vlakana i tkanina

Jedna stvar o kojoj nikada ne razmišljamo kada idemo u kupovinu odeće je koliko toksičan i štetan po zdravlje neki komad tkanine može biti. Takođe ne razmišljamo o poreklu, načinu izrade i rizicima po životnu sredinu. Na nesreću, samo mali deo odeće koja je proizvedena od prirodnih i ekoloških materijala nije štetan. Većina vlakana se još uvek proizvodi uz pomoć tone hemikalija i mogu biti veoma toksična i imati negativan uticaj na zdravlje čoveka.

Da uzmemo jedan primer. Pogledajte etiketu bilo kog odevnog predmeta i primetićete da većina njih sadrži materijale kao što su poliester, akril, najlon i acetat. Osim toga, sa tehnološkim napretkom dostupno nam je sve više tkanina koje bi trebalo da nam načine život lakšim, da se manje boraju, da budu otporne na mrlje i da odbijaju insekte. Ono što manje znamo je da su te tkanine izvori toksina koji nepovoljno utiču na zdravlje i okolinu.

Kroz godine neka istraživanja su ukazala na rizike po zdravlje, kao što su pojačani rizici od raka, hormonalne disfunkcije kao i smanjenje imuniteta zbog korišćenja toksičnih tkanina i vlakana. Deo krivice snose i različite hemikalije koje se koriste u procesu bojenja i izbeljivanja, kako sintetičkih tako i prirodnih vlakana. Neke od najštetnijih vlakana koji bi trebalo da se izbegavaju su poliester, rajon, akril i najlon, kao i većina visokotehnoloških tkanina, posebno one koje se koriste za izradu sportske odeće.

Da pogledamo svaki od ovih materijala pobliže da bismo ga razumeli bolje.

Poliester

poliesterTkanine koje su napravljene od poliestera ili od pređe tipa terilen, dakron ili likra su najštetnije po telo. Osim toga, tehnolške tkanine koje se ne boraju, koje su otporne na habanje, koje se lako suše i otporne su na vodu i vetar se takođe prave od poliesterskih vlakana i ne preporučuju se za ljude sa osetljivom kožom. Poliestersko vlakno se pravi od sintetičkih polimera koji nastaju od estera dihidričnog alkohola i ftalne kiseline, a obe supstance su veoma toksične i ovi toksini se ne otklanjaju u potpunosti nakon procesa proizvodnje. To znači da mogu lako da prodru naše telo kroz vlažnu kožu. Osim toga, istraživači potvrđuju da neki zdravstveni problemi dolaze od prekomernog nošenja poliesterske tkanine, na primer, rak kože i drugi vidovi raka, hronične respiratorne infekcije kao problemi sa kožom kao što su osipi, svrab, crvenilo i dermatitis.

Neki poremećaji kao što je smanjenje broja spermatozoida i promene u ponašanju se takođe dovode u vezu sa neprestanim nošenjem odeće od poliestera. Ne samo da je poliester štetan po zdravlje čoveka, već je opasan za okolini jer se teško reciklira i razgrađuje a njegova proizvodnja ispušta toksine u vodi i emituje mnogo zagađivača u vazduhu.

Rajon

rajonRajon je vlakno koje se proizvodi od reciklirane drvene pulpe ili celuloze od bambusa koja se obrađuje kombinacijom mnogih hemikalija, uključujući ugljen disulfid, sumporna kiselina, amonijak, aceton i kaustična soda da bi mogla da podnosi redovno pranje i dugotrajno nošenje. Ugljen disulfid koji se ispušta od tkanine rajona može da dovede do mučnine, glavobolje, povraćanja, bolova u grudima i mišićima i do nesanice. Toksini koji se ispuštaju od rajona mogu ponekad da dovedu do nekroze tkiva, anoreksije i parkinsonove bolesti kod osoba koje redovno nose odeću načinjenu od ove tkanine. Očigledno da se radi o opasnoj tkanini za ljudi a takođe može da zagadi i životnu sredinu.

Akrilno vlakno

akrilno-vlaknoAkrilno vlakno je još jedna tkanina koja se proizvodi sa kombinacijom toksičnih supstanci a neki ljudi smatraju da je ono jedan od uzroka nastanka raka dojke. Akrilna vlakna su veoma zapaljiva i ne razgrađuju se lako u životnoj sredini.

Najlon

najlonJoš jedna opasna tkanina je veoma popularni najlon. Ovo vlakno je proizvedeno na bazi nafte i prerađuje se upotrebom kaustične sode, sumporne kiseline i formaldehida. Osim toga, koristi se kombinacija isbeljivača i omekšivača, kao što su hloroform, limonen, penten i terpineol. Zbog toga, najlon je jedan od najmanje ekoloških tekstila a čak i kada se završi proces proizvodnje, tkanina još uvek sadrži ostatke toksina koji mogu biti štetni. Neka od oboljenja za koje se veruju da mogu nastati čestim nošenjem najlona su rak, alergije kože, vrtoglavica, glavobolja, bolovi u kičmi i poremećaj telesnih sistema.

Jedna stvar koja se treba imati u vidu je da sve vrste vlakana, bilo prirodnih bilo sintetičkih, u jednoj fazi svoje proizvodnje primaju u sebe mnogo hemikalija, kao što su deterdženi, petrohemijske boje, izbeljivači, omekšivači i druge hemikalije. Zbog toga, neke hemikalije još uvek ostaju nakon proizvodnje i postaju toksične za telo. Neki ljudi koji su posebno osetljivi, ili ako samo žele da smanje mogućnost toksičnog izlaganja bi trebali da neprestano teže ka tome da koriste samo prirodna vlakna, kao što su pamuk, vuna, kašmir, konoplja, lan ili svila.

Sve u svemu industrija mode i tekstila zajedno sa upotrebom tehnoloških dostignuća bi trebala da razvija inovativne i održive alternative vlaknima koja nose potencijalni hazard po zdravlje čoveka i njegovu okolinu.

Izvor: http://fashionbi.com/newspaper/the-health-risks-of-toxic-fibers-and-fabrics

Plastika u Brojevima

Razumevanje razlike između različitih vrsta plastike će vam pomoći da napravite bolji izbor kod odabira i reciklaže plastike.

Simbol koji vidimo na plastičnim kontejnerima su tri strelice u obliku trougla koje jure jedna drugu. Taj simbol ne znači da je proizvod pogodan za reciklažu. Ti mali brojevi unutar trougla nam govore pravu priču.

Unutar svakog od trougla postoji broj koji može biti od 1 do 7. Svrha ovog broja je da identifikuje vrstu plastike koja se koristi za proizvod, a nisu sve plastike pogodne za reciklažu, čak ni za ponovnu upotrebu. Postoje brojni plastični proizvodi koji se ne mogu ragraditi i ne mogu da se recikliraju.

brojevi-na-plasticiRazumevanje sedam plastičnih kodova će vam omogučiti da znate koja je plastika spremna za reciklažu. Na primer, plastične boce na kojima piše 3 ili 5 ne mogu se reciklirati u mnogim centrima Amerike.

Trojka označava da je vodena boca napravljena od polivinil hlorida, a petica da je napravljena od polipropilena. Oba materijala se ne prihvataju u većini javnih centara za recikliranje.

Evo sedam standarda klasifikacije plastike, zajedno sa informacijama vezanih za ponovnu upotrebu i reciklažu:

#1 – PET (polietilen tereftalat)

1PET je jedna od najčešćih vrsta plastike koja se koristi u potrošačkim proizvodima, i nalazi se u većini flaša za vodu i u nekim pakovanjima. Predviđena je za jednokratnu upotrebu. Ako se koristi više puta javlja se rizik od razgradnje i rasta bakterija. PET plastična ambalaža se teško dekontaminira a propisno čišćenje zahteva štetne hemikalije. Polietilen tereftalat može da ispušta karcinogene supstance.

PET plastika se može recilirati i oko 25% PET flaša u SAD-u danas se recilira. Plastika se mrvi i onda seče u male komadiće koji se onda prerađuju u nove PET boce, ili se od njih proizvodi poliestersko vlakno. Ovo vlakno se koristi za proizvodnju tkanina kao što su tepisi, unutrašnjost jastuka i jakni i slični proizvodi.

Proizvodi od #1 PET plastike bi trebali da se recikliraju ali ne i da se ponovo upotrebljavaju.

#2 – HDPE (Polietilen visoke gustine)

2HDPE plastika je čvrsta plastika koja se koristi za kontejnere za mleko, deterdžent i ulje, za igračke i neke plastične kese. HDPE je najčešće reciklirana plastika i smatra se među najsigurnijim oblicima plastike. Relativno je jednostavna i proizvodnja ne košta puno.

HDPE plastika je veoma tvrda i ne razgrašuje se lako pod dejstvom sunčevih zraka ili ekstremnih toplota ili hladnoća. Zbog toga HDPE se koristi za piknik stole, plastičnu građu, korpe za otpatke, klupe i ostale proizvode koji zahtevaju dugotrajnost i otpornost na vremenske uslove.

Proizvodi od HDPE se mogu ponovo upotrebljavati i reciklirati.

#3 – PVC (Polivinil hlorid)

3PVC je meka, fleksibilna plastika koja se koristi za spravljanje boca za kuhinjsko ulje, dečje igračke i omot za bezbroj potrošačkih proizvoda. Upotrebljava se kao zaštitni materijal za kompjuterske kablove i za izradu plastičnih cevi i delova vodovodnog sistema. Zbog toga što je PVC relativno otporan na sunčevu svetlost i vremenske uslove, koristi se za izradu okvira prozora, baštenskih creva, sjeništa i drugih proizvoda.

PVC je sinonim za otrovnu plastiku jer sadrži brojne toksine koje može da ispušta kroz celokupan svoj životni ciklus. Skoro svi proizvodi koji koriste PVC zahtevaju neutralan materijal za njihovo konstruisanje. Manje od 1% PVC-a se reciklira.

Proizvodi načinjeni od PVC plastike se ne mogu reciklirati. Neki PVC proizvodi mogu da se prenamene, ali PVC ne bi trebao da se koristi kod hrane i za dečju upotrebu.

#4 – LDPE (Polietilen niske gustine)

4LDPE se često nalazi u najlonu za obmotavanje, vrećama za odevne predmete i vrstama plastičnih kesa koje se koriste za pakovanje hleba. Plastične kese koje se korste u većini prodavnica danas su načinjene od LDPE plastike. Neka odeća i nameštaj takođe koriste ovu vrstu plastike.

LDPE se smatra manje toksičnom od ostale plastike i relativno sigurnom za upotrebu. Obično se ne reciklira, ali se to polako menja i u mnogim zajednicama danas sve više programa reciklaže mogu da barataju sa ovim materijalom. Kada se reciklira, LDPE plastika se koristi za kante za smeće, klupe i podne obloge. Proizvodi od reciklirane LDPE nisu tako jaki i postojeni kao oni od reciklirane HDPE plastike.

Proizvodi od LDPE plastike se mogu ponovo upotebljavati ali se ne mogu uvek reciklirati.

#5 – PP (Polipropilen)

5Polipropilen plastika je izdržljiva i laka i ima odličnu otpornost na toplotu. Služi kao barijera protiv vlage, masnoća i hemikalija. Kada pokušavate da otvorite tanku providnu plastičnu vreću unutar kutije za musli, to je polipropilen. On drži musli suvima i svežima. PP je takođe često korišćena plastika za jednokratne pelene, zatvarače za plastične boce, kontejnere za margarin i jogurt, kesice čipsa, itd.

Polipropilen se može reciklirati ali se samo 3% od PP proizvoda trenutno recikliraju u SAD-u. Od recikliranog PP prave se kućišta za baterije, metle, korpe i poslužavaonici. Plastika broj 5 se danas sve više prihvata u centrima za reciklažu.

PP se smatra bezbednim za upotrebu.

#6 – PS (Polistiren)

6Polistiren je jeftina, lagana plastika koja se lako oblikuje sa mnoštvo upotreba. Najčešće se koristi da bi se napravile čaše od stiropora za jednokratnu upotrebu, posude za hranu za poneti, kartoni za jaja, plastično posuđe za piknit, stiropor materijal za pakovanje. Polistiren se takođe jako puno koristi da bi se napravila stiropor izolacija u građenivarstvu.

Zbog toga što je polistiren strukturno slab i ultralagan, lomi se lako i rasipa se u životnoj sredini. Plaže su prepune komadića polistirena a nebrojeno mnogo morskog sveta je več progutala deliće ove plastike sa ogromnim posledicama po njihovo zdravlje.

Polistireni mogu da otpuštaju stirene, koji su mogući ljudski karcinogeni, u prehrambene proizvode, pogotovo ako se zagrevaju u mikrotalasnoj pećnici. Hemikalije prisutne u polistirenima su povezivani sa zdravstvenim problemima i disfunkcijom reproduktivnog sistema.

Recikliranje nije široko rasprostranjeno. Zbog toga oko 35% svih materijala koji završavaju zagađujući životnu sredinu pripada polistirenima.

Polistireni bi trebali da se izbegavaju gde god je to moguće.

#7 – Ostali (BPA, Polikarbonat i LEXAN)

7Kategorija broj 7 je osmišljena da obuhvati sve polikarbonate PC, i ostale plastike tako da ne postoje protokoli za ponovnu upotrebu i recikliranje. Glavna briga sa ovim plastikama je potencijal hemijskog ispuštanja supstanci u prehrambene proizvode i napitke, pogotovo kod polikarbonatnih kontejnera načinjeni od BPA – bisfenol A. BPA je poznata po poremećajima u radu endokrinog sistema.

Od plastike broja 7 rade se bočice za bebe, boce za hlađenje vode i delovi za automobile. BPA se može naći u polikarbonatnim plastičnim kontejnerima za hranu često pod oznakom PC na dnu i oznakom broja 7. Neke polikarbonatne boce za vodu se oglašavaju kao bezbednim u smislu neutralnog mirisa i ukusa, ali još uvek je moguće da neke količine BPA u tragovima napuste kontejnere, pogotovo kod zagrejanih tekućina.

Nova generacija razgradive plastike, načinjene od organskih polimera kao što je kukuruzni skrob se razvijaju da zamene polikarbonate. I oni su uključeni u kategoriju 7, što može da zbuni potrošača. Ove razgradive plastike imaju oznaku PLA ili Razgradive.

Plastika broja 7 se ne traba ponovo uptrebljavati osim ako nije PLA razgradiva. Kada je god to moguće, izbegavajte plastiku broja 7, pogotovo kod hrane za decu. Plastike sa oznakama 1, 2 i 4 su bezbedniji izbor i ne sadrže BPA. PLA plastika treba da se koristi za kompost a ne da se reciklira pošto PLA nije pogodna za reciklažu.

Industrija plastike je bila primorana da koristi oznake od 1 do 7 na svojim proizvodima, ali na pojedincu je da pročita i razume ove kodove. Razumevanjem ovih jednostavnih kategorija možemo da koristimo najbolju plastiku za nas i da smanjimo zdravstvene probleme koji inače mogu da se jave.

Priređeno prema članku na adresi:

http://eartheasy.com/blog/2012/05/plastics-by-the-numbers/