Tag Archives: flavonoidi

Grejpfrut Zdravlje iz Prirode

Grejpfrut je veliki plod nalik narandži koji pripada porodici citrusnog voća. Može se reći da je grejpfrut novi dodatak ovoj porodici, jer je ova biljka nastala prirodnim ukrštanjem narandže i pomelo biljke. Pomelo se još ponekad naziva Kineskim grejpom.

Veličina grejpfruta zavisi od njegove vrste, i ona može biti od 10 do 15 cm u prečniku. Bela materija koja se kod grejpfruta nalazi ispod  ljuske je debela od jednog pa sve do dva centimetara. Ljuska grejpa nije mnogo različita od one narandžine, ali njegovo meso dolazi u raznim bojama, od bele do pink ili crvene.

Nutritivne vrednosti Grejpfruta

Grejpfrut sadrži ne samo velike količine vitamina C, za kojeg se zna da štiti od prehlade i gripa. Vitamin C je samo jedan od nutritijenata koji pomažu u sprečavanju određenih bolesti, i kod grejpa je odnos ovih nutritivnih sastojaka takav da njihova kombinacija postaje još delotvornija. Ova nutritivna kombinovana snaga se može sresti samo kod prirodne zdrave hrane.

Sok od grejpfruta sadrži citrusnu kiselinu, prirodne šećere, i esencijalna ulja kao što su limonen, pinen i citral. Takođe ima i pomenutu visoku koncentraciju vitamina C, kao i ostale vitamine u manjim koncentracijama: vitamine A i B kompleksa, kao i vitamina E i K.

Što se tiče minerala, konzumiranjem ovog voća se mogu uneti veće količine kalcijuma, folne kiseline, fosfora, i kalijuma. Nutritivne supstance kao na primer fitonutritienti, flavonoidi, likopen i drugi mogu pomoći u borbi protiv raka i različitih drugih bolesti.

Zdravstvena korist Grejpfruta

Kada jedemo grejpfrut ili pravimo sok od njega, potrebno je normalno oljuštiti ljusku ali ostaviti što je više moguće bele materije ispod kore koji sadrži najveći deo vrednih bioflavonoida.

  • Kiselost. Iako grejpfrut ima kiselast i gorak ukus, sok od grejpfruta daje alkalnu, baznu reakciju nakon probave. Više o vrstama i značaju bazne i kisele hrane možete pročitati u drugom članku.  Ova veoma značajna osobina grejpa ima primenu u tretmanu pojačane kiselosti digestivnog sistema što može da bude uzrok mnoštvu drugih zdravstvenih problema.
  • Arteroskleroza. Pektin u ovoj biljci je efektivan u smanjenju akumulacije arterijskih naslaga, a vitamin C pomaže u ojačavanju i održavanju elastičnosti arterija.
  • Rak grudi. U nekim istraživanjima, bioflavonoidi koji su pronađeni u grejpfrutu su bili u stanju da čak zaustave rast kancerogenih ćelija kod raka grudi, tako što su pomagali u odstranjivanju viška estrogena. Novija istraživanja (videti komentare ispod) pobijaju ovu tvrdnju i čak govore o tome da redovno konzumiranje grejpfruta povećava rizik od raka grudi za trećinu. U svakom slučaju  kontraverza je da li dolazi do inhibicije ili pospešivanja produkcije estrogena u organizmu nakon konzumiranja grejpfruta.
  • Obična prehlada. Obična prehlada je obično način da telo kaže kako je premoreno, preopterećeno ili da je došlo do energetskog disbalansa u organizmu. Redovna porcija soka od grejpa za vreme stresnog perioda daje vašem imunom sistemu preko potrebno ojačanje da bi se preventivno delovalo na prehladu.
  • Holesterol. Određene supstance u grejpfrutu pomažu da se smanji prekomerna proizvodnja holesterola u jetri.
  • Dijabetes. Smatra se da dijabetičari mogu da jedu grejpfrut bez problema. Postoji i mišljenje da grejp smanjuje tendenciju prema dijabetesu kod potencijalno rizičkih grupa.
  • Poremećaji u varenju. Sok od grejpfruta može pomoći da se poboljša probava tako što stimuliše tok želudačnih sokova. Jedite grejp zajedno sa belom supstancom ispod kore i sa središnjim končastim delom koji čija vlakna pomažu u boljem radu creva.
  • Umor. Na kraju dugog zamornog dana, popite miks od pola čaše soka od grejpa sa pola čaše soka od limuna. Dodajte malo meda, i to će vam veoma pomoći da odstranite akumulirani umor i stres sa posla.
  • Groznice. Pored pojačanog unosa tečnosti, unos soka od grejpfruta može pooći da se smanji eventualna groznica.
  • Nesanica. Sok od grejpa koji se konzumira tik pre spavanja može da pomogne da lakše zaspite ili da smanjite posledice insomnije.
  • Trudnice. Bio flavonoidi i vitamin C takođe pomažu da se smanji zadržavanje vode ili otekline u nogama za vreme trudnoće.
  • Natečeno grlo. Piti sveže isceđeni sok od grejpfruta pomaže ako imate natečeno grlo i ublažava kašalj.
  • Mršavljenje. Grejpfrut sadrži enzime koji mogu pomoći da se apsorbuju i smanje šećeri u organizmu. Zato je veoma popularan kod ljudi na dijeti ili uopšte koji žele da smanje telesnu  težinu. Ako ne spadate u kategoriju ljudi koje smo pomenuli, dovoljno je uzeti čašu sveže isceđenog soka na dan i jesti normalno.

Saveti za pravilno konzumiranje grejpfruta

  • Odaberite grejpfrut na isti način kao kada biste birali narandže. Na blagi pritisak rukama, grejpfrut bi trebao da reaguje tako što se brzo vrati u svoj prvobitni oblik. Ako ste u prilici da birate, kupite ružičaste i crvene varijante grejpa, koje su malo slađe od žutog grejpfruta.
  • Držite ih na sobnoj temperaturi pre no što hoćete da napravite sok da biste uspeli da izvučete najviše od njih. Odsecite ih na pola i oljuštite koru.
  • Ako vam je ukus previše gorak ili previše kiseo, pomešajte sok od grejpfruta sa sokovima drugih svežih voćki ili dodajte mu malo meda.

Mere opreza

Grejpfrut sadrži velike količine flavonoida naringina što može dovesti do problema i mnogih propratnih efekata nekih sintetičkih lekova ili sprečiti normalan metabolizam leka i brzo izbacivanje toksičnih delova leka. Obavezno konsultujte lekara da li vaš lek može da ide uz grejpfrut. Za listu nekih od lekova koji ne mogu da idu uz grejpfrut možete konsultovati sledeću web stranicu.

Ako ste na lečenju medikamentima koji se kose sa grejpfrutom bolje je piti sok od narandže. To je dobra zamena jer sadrži slične elemente i vitamine ali bez rizika interakcije sa lekovima.

Ako niste na lekovima, grejpfrut može da vam donese mnogo dobra. Ipak, uprkos svemu dobrome, uvek se setite da sok od grejpfruta konzumirate umereno. Grejfpfrut jeste zdravlje iz prirode ali prevelik unos soka od grejpfruta može da dovede do izbacivanja kalcijuma iz tela, i samim tim do propadanja zubi i koštanog tkiva.

Adaptirano prema izvoru sa sajta: http://www.juicing-for-health.com/

Da li je čokolada zdrava hrana?

Ponekad se postavlja pitanje da li je čokolada samo napast ili može da ima neko pozitivno delovanje na zdravlje ljudi. Treba odmah na početku uzeti u obzir da nisu sve čokolade iste: postoje različiti proizvođači, različite vrste čokolade sa različitim sastavom. Zato nije jednostavno dati ogovor na ovo pitanje. Bolje je upitati se da li je kakao, od kojeg se svaka čokolada pravi zdrava hrana. Da vidimo najpre od čega se pravi kakao. Kakao se dobija od zrna kakaovca. Kakaovac je zimzeleno drvo koje se može sresti u tropskim šumama Amerike. Od zrna se dobija kakao puter koji se kombinuje sa šećerom, mlekom i mlečnim proizvodima, vanilijom, i emulgatorima kao što je soja lecitin. Razlog za ovo je jednostavan – čokolada koja se tako dobija ima mnogo bolji ukus od početnog gorkog zrna kakaoa. Zato možemo zaključiti da je konačni proizvod izgubio mnogo od kakaovog početnog korisnog
dejstva, pod uslovom da ona postoje.

Biljka kakaoa sadrži fitohemikalije, a to su korisne supstance i grupa ovih jedinjenja se zovu flavonoidi. Njihovo prisustvo nam govori da je drvo kakao-a puno antioksidanasa sposobnih da deluju preventivno nasuprot mnogim bolestima. Flavonoidi su prisutni i u vinu kao i u zelenom čaju i u još nekim vrstama hrane, ali je njihova koncentracija u kakao plodu izuzetno visoka.

Vršena su mnoga istraživanja vezana za čokoladu i za delovanje čokolade na ljudski organizam. Poznato je da kakao stimuliše lučenje serotonina u mozgu, a serotonin je upravo ona supstanca koja je odgovorna za poboljšanje raspoloženja. Zato nije ni čudo da mnogi ljudi uzimaju čokoladu da bi podigli nivo svog raspoloženja, raspršili tugu ili depresiju i postigli blagotvorno emocionalno stanje.

Ipak teško je doneti definitivni zaključak o korisnosti čokolade jer ova proučavanja često nisu sistematična i međusobno se isključuju.

Kakao je bio poznat i korišćen kod Inka, Maja i Asteka. Oni su ga koristili u tradicionalnoj medicini kao sredstvo za poboljšanje apetita kod neuhranjenih, kao stimulant nervnog sistema, kao sredstvo protiv umora i kao lek protiv slabe probave. Takođe su ga koristili da bi lečili gubitak kose, reumatizam, ili kao antiseptično sredstvo za rane i opekotine i posekotine.

Iz svega ovoga jasno je da je kakao prilično korisna biljka, ali da li možemo isto da kažemo za čokoladu.

Način na koji se čokolada uobičajeno priprema podrazumeva upotrebu masnoća, šećera, a sve to znači da je čokolada jako bogata kalorijama. Negativne posledice šećera i masti po zdravlje daleko nadmašuje pozitivno delovanje kakaoa. Osim toga količina čokolade potrebne da se postigne značajniji zdravstveni učinak nije mala, tako da do izraza obavezno dolaze negativne uticaji ostalih komponenti čokolade. Zato kao po pravilu eksperti i stručnjaci za pravilnu ishranu preporučuju crnu čokoladu i kažu da je ova vrsta čokolade zdravija. Takođe prah kakaoa je bolji i korisnije ga je konzumirati od konzumiranja obične, mlečne ili bele čokolade, kao i tople čokolade.

Ako ste na dijeti, onda višak unešenih kalorija treba da se kompenzuje na drugi način, jer čokolada je uvek bogata kalorijama.